Ljubav 21. veka
Sreća je jedna vrlo relevantna stvar. Neki imaju moć da je pronadju čak i tamo gde je naizgled nema, a neki su toliko slepi kod očiju da je ne mogu videti čak ni da im je u svojoj punoj snazi tu, ispred nosa! Smešno zar ne? Ili pre žalosno.
Šta je ono što zaista može ispuniti čovečiju dušu?
Da li je to novac? Ili možda moć? Sigurnost i uzvišenost?
Možda. Kratkotrajna usplahirenost, i osmeh. Čaša je za trenutak ipak polu puna. Ali samo za trenutak, i mi smo toga i sami svesni. Ne znamo koliko će još ta euforija trajati, i zato uživamo, ali polovično. Deo misli nam beži, gubi se u svojoj nepostojanosti, u svojoj kratkotrajnosti i usplahiranost jenjava. Osmeh je idalje tu, pokušava da prikrije blagu razočaranost stvarajući paravan.
„Pa šta ako sam nesrećna? Drugi to ne moraju da znaju!“.
I osmeh ostaje još neko vreme, a zatim i on polako nestaje.. Novokupljena krpica više nije nova, ljudi nad kojim imamo moć su se pokorili, a sigurnost i uzvišenost su dosadne!
Šta je ono što zaista može ispuniti čovečiju dušu?
I svi ignorišu odgovor. Dosadan im je. Izlizan. Običan kliše.
Ljubav? U ovom svetu izmešanih moralnih vrednosti, pomerenih granica gde se lepota ceni više od plemenitosti, i gde ti ista ta plemenitost može doneti samo bedu i očaj, o kakvoj ljubavi mi pričamo?
Kakva to kvazi ljubav uopšte ima šanse pored takvih proždrljivaca, lažnjaka i melanholika?
....
Muzika tutnji, odurno je glasna.. Reči pesme se ni ne razaznaju, mada nisu ni bitne. Oko nje su hiljade njoj sličnih devojaka i muškaraca. Oni ne plešu, to nije ples! Oni eksponiraju svoje telo javnosti. Pa nisu valjda gladovali ni zbog čega?!
Kratke suknje, štikle od pola metra i majice koje jedva pokrivaju grudi zaslepljuju je. Guši je taj miris izmešanih parfema, cigareta i alkohola, ali ona idalje stoji, tako „obučena“ i puši svoj crveni marlboro.
Ko će joj prići? Da li onaj zgodni mladić što gleda u njene grudi „na izvol'te“ dok grli svoju devojku i šapuće joj na uho ogavne reči neke još odvratnije pesme? Ili možda onaj tamo, visoki, crni dečko na ulazu što upravo gasi svoju cigaretu u svoju treću čašu Johnnie Walkera?
Ona to ne zna. Ali uskoro će saznati, jer ko još može da se odupre njenom neprikosnovenom šarmu?
Deset minuta kasnije ona se probija kroz masu, držeći se ruku pod ruku sa dečkom nečije tudje devojke, sa namerom da mu kroz koji minut pokaže u šta se ljubav u današnje vreme pretvorila.
....
Nakon ovakvog prizora, ja jedino mogu da kažem da ta ljubav jeste dosadna, jeste izlizana i jeste kliše. Ma ona je sve to i još hiljadu loših i odvratnih prideva kojih ni sama ne mogu da se setim sada!
Vreme nam jemožda oduzelo reč „ljubav“ ali ne i njenu suštinu.
A njena suština je ono jedino što čovečiju dušu može ispuniti, do vrha.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
