Svoja

Dve vrste ljubavi.

Čula sam da postoje dve vrste ljubavi. Ona jedna koja počne vatreno, na prvi pogled ili drugi već, i ne prestaje tako dugo. Drži nas budnim noćima, tera nas da mislimo samo o njoj, o toj ljubavi koja izgara u nama. I ona druga. Ona koja protiče kraj nas možda čak i godinama sasvim neprimetno, a onda odjednom shvatimo kako se svih tih godina, ista, gnezdila u nama tiho i sporo, bez našeg znanja. I najednom kada dostigne svoju granicu, i kada ne može da raste više- ona nas osvesti. Shvatimo gde pripadamo, kome i zašto. I više ne možemo da smislimo naš život bez te ljubavi iako o njoj nismo ni mislili.
Kada sam se udala nikada nisam mislila da ću ga voleti. On je za mene bio samo izbor mojih roditelja, neko ko je hteo da uzme jadnicu poput mene bez ikakvog miraza. Ko je on? I zašto je hteo da me uzme za ženu ako time ništa nije dobio? Plašila sam ga se. Bio je jedini kojem sam se mogla obratiti nakon što me je otac predao njemu, a ja sam ga se plašila i to me je činilo umornom od života. Zašto ja?! Zašto sam rodjena u ovo vreme, i na ovom mestu u kojem ne mogu da biram želim li nešto drugo od života do onog što mi je on sam nametnuo?! U svim tim mislima gubila sam sebe, i previše toga sam želela da znam. Želela sam da svom životu dodam neki značaj time što bih shvatila zašto. I što sam više pitanja postavljala to sam nailazila na sve više praznina i sve više neznanja koja su me ispunjavala i činila me praznom. Paradoks zar ne? Izgubila sam pet godina svog života želeći da shvatim zašto sam morala da se udam sa petnaest godina za čoveka kojeg nisam volela, i kojeg moje srce nije izabralo. Iako mu po pravilu nisam smela uskratiti ništa, on ništa nije ni tražio. Pustio me je da tražim svoje odgovore jer je znao da me oni neće odvesti nikuda. Kada su bes i razočarenje zbog onoga što mi je učinjeno prošli, došao je mir. Nisam znala odakle je došao, i zašto se zadržao baš u meni ali bio je tu, i ja sam ga prihvatila. Tada je počeo više da mi prilazi. On. Idalje ništa nije tražio, ali je bio tu, oko mene. Rekao bi koju lepu reč. Učinio nešto lepo. Doneo cvet u kuću i ostavio ga tamo gde bih ga samo ja videla. Kada bih sedela snuždeno, sapleo bi se kao slučajno i pao baš pred moje noge a onda krajičkom oka tražio moj smešak. U početku sam ga skrivala, ali naposletku sam morala da popustim. Bilo je jače od mene. Za sve to vreme koje smo proveli u istom domu razgovarali smo samo o stvarima koje su bile nužne. Nije puno pitao, ja nisam puno pričala. Imala sam par devojaka iz sela koje su rado dolazile kada on ne bi bio tu po par dana. Slušala sam njihove priče, lečila njihove rane i tešila ih kada bi došle sa modricama po licu. Nikada do tada nisam shvatala šta sve muževi mogu da učine a da ih za to niko ne okrivi. Jecale su mi sa glavom pognutom i postavljenom na moje krilo koliko sam srećna što imam Njega. Što me ne tuče. Što me ne tera da radim stvari koje ne želim. O cveću i lepim rečima nisam smela da im pričam jer bih se osećala kao nezahvalna žena. Ali oduvek sam razmišljala kako ne trebamo krojiti svoj život gledajući na to kako može biti gori od onoga kakav jeste. Možda sam ipak postavljala previsoke ciljeve.
Jedan dan me je pozvao da razgovaramo. Nisam očekivala da će mi reći nešto bitno jer je naš odnos oduvek bio takav. On bi me pitao da razgovaramo, i ja bih ga saslušala. Zatim bi on otišao da obavlja stvari koje muževi rade a ja bih radila ono što mi je rekao- spremala po kući, kuvala, čistila i jednostavno bila žena. Medjutim, ovaj razgovor je bio drugačiji. Rekao mi je da više ne može ovako. Rekao mi je da je bio dovoljno strpljiv, i da nikada nije želeo da me povredi, već samo da me voli, onako kako samo muškarac može voleti ženu. Ali da misli da me samo povredjuje, i da je zato odlučio da ode. Te reči nisu bile nešto posebno složene ili romantično izrečene, ali u tome i nije bila suština. Značaj koji su te reči imale bio je mnogo veći od bilo koje poezije koju bi mi ijedan pisac izrekao. Osetila sam u sebi bujice nekih stranih osećanja koja do tada nisam poznavala. Bila je to radost, pomešana sa čudjenjem i rekla bih sa malo ljubavi. Zatim mi je srce počelo lupati silovito dok je on polako ustajao i spremao se da krene. Osećala sam kako moje srce više ne pumpa samo krv, već ljubav. Čistu i iskonsku ljubav koja je prelivala moju unutrašnju čašu. Neobuzdanu ljubav koja se rečima ne može dovoljno opisati, niti instrumentom odsvirati, niti četkicom nacrtati. To neobjašnjivo osećanje pelo mi se uz grlo dok je on polako koračao ka vratima. Kada je dodirnuo bravu iz mene je izletelo, odjednom, sasvim nenadano.. Nisam to želela da kažem. Nisam mislila da ću to ikada reći, ali je bila istina. To je bila jedina istina koju znam. To je bila istina koja ga je zadržala.  Rekla sam mu:

„Volim te.“

[Odgovori]

Ovo je prica nasih baka, a verovatno tvoje prababe. Vrlo cest slucaj, samo sto ponekad nije bilo tog muskog razumevanja. Ti si izabrala blazi oblik i srecniji kraj :)
Pozdrav!

[Odgovori]

Neobična priča. Uspela si pišući da jedan nimalo veseo običaj iz prošlosti prebojiš svetlim bojama, i načiniš romantičnim. Uverenost čitalaca da je to tvoja životna priča svedoči o kvalitetu pisanja.

[Odgovori]

Meni se dopala priča.
Velike i silne ljubavi i strasti se često brzo ugase, pa ostaje praznina i bol.
Kad gledamo iz današnjeg modernog vremena koliko velikih ljubavi i brakova puca, onda nam je dovoljno i logično da smo zadovoljni u ovakvoj vezi i braku. Ne izgleda mi nemoguće ni tako zavoleti nekoga, jer ga prvo upoznaš, pa zavoliš.
Tvoje priča, iako nije doživljena, niti poznaješ nekoga kome se tako dogodilo, može biti inspirisana i literaturom, kao i crnom hronikom o ženama koje su i danas u braku zlostavljane, a brakovi iz velike ljubavi sklopljeni, tučem te jer te volim.
daleko bilo od svih nas.

[Odgovori]

Zašto si obrisala moje i tvoje komentare?

Zato jer je ipak ovo tvoja životna priča , na to sam ti bio ukazao, ti rekla da nije nego priča nekih drugih, pa te sada sram jer nemaš argumenata??

[Odgovori]

Beli, pročitaj priče ispod i iznad ove pod nazivom 1914 i Zatvori oči mila. Jesu li i te autobiografske?

[Odgovori]

Svidjaju mi se tvoje price. Ta sposobnost transformacije u razne likove, sudbine i istorijska doba, samo potvrdjuje tvoj dobro odredjen pravac ka buducem piscu!